Мања слова Већа слова РСС



Мој кутак

Неwслеттер Пријава за newsletter

Питајте Министарство


1. Шта је реформа јавне управе?

Реформа јавне управе је реформа саме државе, односно државне и локане управе. Сложеност процеса огледа се управо и у чињеници да све активности које се спроводе морају имати директне користи за грађане и привреду. Из тих разлога јавна управа, која је увијек била унутрашње питање држава чланица Европске уније, постала је једно од три кључна стуба у процесу проширења ЕУ. Циљ је да се обезбиједи пуна примјена права ЕУ, али и осигура једнак третман свих грађана. Реформа јавне управе, у оквиру општих реформских процеса у Црној Гори, представља један од кључних сегмента. Министарство јавне управе, уз квалитетну координацију и сарадњу са другим институцијама које су укључне у овај процес, снажно и посвећено ради на спровођењу реформе јавне управе у Црној Гори. 

2. Који је циљ реформе јавне управе?

Стратегију реформе јавне управе у Црној Гори 2016-2020. усвојила је Влада Црне Горе у јулу 2016. године и она представља кључни стратешки документ за унапређење јавне управе у Црној Гори. Стратегијом је дефинсано да је „општи циљ реформских активности до 2020. године стварање ефикасне и сервисно опредијељене јавне управе, коју карактерише раст повјерења грађана у њен рад”.

3. Које области обухвата реформа јавне управе?

Стратегијом реформе јавне управе 2016-2020. године коју је Влада донијела у јулу 2016. године, дефинисано је седам реформских циљева односно области које се односе на јачање законитости рада органа државне управе, квалитетнију организацију државне управе, унапређење пружања услуга и успостављање система редовног мјерења задовољства грађана, јачање службеничког система уз успостављање мерит система запошљавања, квалитетније механизме планирања и координације јавних политика, али и кључних питања за развој локалних самоуправа у Црној Гори. 

4. Ко је задужен за процес реформе јавне управе?

Активности реформе јавне управе координира Министарство јавне управе, као нови орган који је по први пут у систему јавне управе Црне Горе успостављен 2016. године.

Када су у питању носиоци активности Стратегије реформе јавне управе 2016-2020, Министарство јавне управе било је носилац највећег броја – 34. Осим министарства, Управа за кадрове је имала планираних 10 активности, Генерални секретаријат Владе 6, те Центар за обуку у судству и државном тужилаштву 1, Министарство финансија 6, Министарство одрживог развоја и туризма 1, Заједница Општина Црне Горе 2, Агенција за слободан приступ информацијама 1.

5. На који начин ЕУ помаже реформу јавне управе?

Европска унија континуирано улаже у Црну Гору и највећи је донатор, а једна од кључних области поред владавине права и економских реформи, је реформа јавне управе. Одговорним радом и добрим резултатима у претходном периоду створени су предуслови да Европска комисија, прије свега, препозна, а затим и пружи и финансијску подршку процесу реформе јавне управе кроз секторску буџетску подршку.

Подршка реформи јавне управе у Црној Гори има за циљ да унаприједи капацитете државе у области јавне управе како би се постигли специфични циљеви програма који се поклапају са опредјељењем Владе да створи ефикасну, сервисно орјентисану и транспарентнију јавну управу.

6. Шта је секторска буџетска подршка?

Додатни подстицај и подршку спровођењу реформе јавне управе представља Финансијски споразум између Владе Црне Горе и Европске комисије о Годишњем акционом програму за Црну Гору за 2017. годину, дио ИИ који се односи на Секторску буџетску подршку.

Овај програм реализује се у оквиру сектора Демократија и управљање, а подразумијева финансијску подршку ЕУ у вриједности од 15 милиона еура, од чега 12 милиона еура директне буџетске подршке и 3 милиона еура техничке подршке. До сада је посредством директне буџетске подршке исплаћено 6,1 милиона еура. Почетком децембра 2018. године исплаћена је прва фиксна транша за секторску буџетску подршку у износу од 4 милиона еура што представља додатни подстрек приликом реализације реформских активности у предстојећем периоду, а у децембру 2019. године 2,1 милиона еура.
 
У претходном периоду средствима ЕУ посредством техничке подршке у оквиру програма Секторске буџетске подршке подржане су активности које се односе на унапређење и доношење нових законских рјешења који представљају окосницу законодавног оквира у процесу реформе јавне управе, како у погледу стварања одрживе јавне управе са одговарајућим бројем запослених која ц́е бити у стању да одговори на потребе грађана и привреде, тако и на побољшање јавних услуга.

Средствима ЕУ подржан је и пројекат успостављања јединственог информационог система за електронску размјену података између државних регистара, што је резултирало успостављањем 8 кључних регистара између којих се врши размјена података (Централни регистар становништва, Централни регистар пореских обавезника и осигураника, регистар социјалних давања, Образовни регистар, Регистар кривичне евиденције итд.). Ово представља основу за повећање броја електронских услуга и унапређење квалитета и приступачности јавних услуга, уз смањење или поједностављивање административних процедура, али и смањење трошкова за грађане и привреду.

Подршком је подстакнута и дигитална трансформација друштва и пружање електронских услуга на порталу еУправе. Такође, напори су уложени  у области јачање механизама еДемократије и процеса јавних консултација приликом усвајања закона и стратегија, а покренут је и пројекат „Глас грађана - еПетиције“  којим је грађанима омогућено да са 3 000 потписа учествују у креирању јавних политика. Поред тога, покренут је портал отворених података на којем се налази 97 сетова података.

7. Шта је оптимизација?

Посебан сегмент реформе јавне управе представља оптимизација јавне управе. Глагол оптимизовати значи побољшати, учинити бољим, односно економичнијим. Оптимизација треба да допринесе стварању оптималне јавне управе и креирању административних структура које на ефикаснији начин одговарају на потребе грађана и привреде, уз истовремено растерећивање државног и општинских буџета.  

Овај процес је, такође, у функцији смањења учешћа расхода за бруто зараде у бруто домаћем производу и повећања ефикасности јавне управе као сервиса привреде и грађана. Влада Црне Горе спроводи јасно дефинисану политику оптимизације јавне управе која има за циљ рационализацију броја запослених у јавној управи уз побољшање квалитета јавних услуга и смањење учешћа зарада запослених у државном и локалним буџетима. Сврха процеса оптимизације није смањење броја запослених, већ довођење јавне управе на праву мјеру (ригхтсизинг), повећање ефикасности јавне управе и унапређење квалитета јавних услуга, као и очување фискалне одрживости. 

8. Који су циљеви оптимизације?

Циљ оптимизације је да се пружи подршка успостављању администрације која на квалитетнији начин одговара на потребе грађана и приватног сектора уз истовремено растерећивање државног и општинских буџета. Овај процес одвија се паралелно са бољим кадровским планирањем и унапређењем знања, вјештина и компетенција запослених, како би се створили услови за ефикаснију и бољу јавну управу. 

Оптимизација је врло важан процес за реформу јавне управе. Осим што је дефинисана стратешким документима и Планом оптимизације, она представља врло важну компоненту за одрживост јавних финансија. У претходном периоду успјели смо да зауставимо тренд повећања броја запослених у јавној управи и што се данас сва запошљавања дешавају у једној контролисаној процедури. Са друге стране, оптимизација јавне управе се одвија уз читав сет мјера које треба да осигурају бољи квалитет управе.

9. Које су кључне мјере оптимизације?

План оптимизације даје сет хоризонталних, али и прилагођених секторских мјера за превазилажење изазова које јавна управа има. Мјере су подијељене на краткорочне и дугорочне, а спроводе се у складу са специфичностима централног односно локалног нивоа. 

Кјлучне мјере Плана оптимизације које су произвеле највише ефеката у кратком року, у смислу успоравања даљег запошљавања, тј. смањене динамике раста запослености, су:

1.   Ограничавање запошљавања заснивањем радног односа на неодређено и одређено вријеме у органима државне управе и јавним установама чији је оснивач држава до 31.12.2019. године;

2.  Престанак радног односа на одређено вријеме истеком рока на који је радни однос заснован без могућности продужења до 1.7.2019. године; 

3.   Промјене аката о систематизацији у складу са стварно потребним бројем извршилаца кроз сагледавање буџетских и стратешких опредјељења рада Владе, уз обавезу смањења броја систематизованих извршилаца од 10-30% у односу на важећи акт о систематизацији, у органима у којима је ова разлика евидентирана, као и ограничење да опште службе не могу имати више од 15% од броја систематизованих.

Кључне мјере од којих се највише очекује у средњем року су:

1.   Споразумни престанак радног односа уз исплату отпремнине запосленом, у складу са прописом Владе; закључити споразум о престанку радног односа са запосленима који су се изјаснили да желе споразумни раскид радног односа са правом на исплату отпремнине током 2019. године;

2.   Реорганизација државне управе у складу са одредбама новог Закона о државној управи (спајање органа, укидање органа и сл.);

3. Успостављање унутрашње организационе структуре уз смањење функција, спајање организационих јединица, укидање нивоа на основу критеријума прописаних посебним прописом Владе. 

10. Ста значи споразумни раскид радног односа?

Доношењем Одлуке о отпремнини у случају споразумног престанка радног односа од стране Владе Црне Горе створен је правни основ за исплату отпремнина запосленима који су заинтересовани за споразумни престанак радног односа. 

Мјера споразумног престанка радног односа уз исплату отпремнине дефинисана је Планом оптимизације јавне управе 2018-2020.  као кључним реформским документом у овој области. 

Споразумни престанак радног односа захтијева сагласност обје стране - запосленог и старјешине органа. Само подношење захтјева од стране запосленог не подразумијева да ће споразум бити закључен, односно да ће запослени остварити право на отпремнину. Наиме, старјешина органа је у обавези да изврши процјену да ли се ради о запосленом који је неопходан за несметано функционисање органа и да на основу ове процјене донесе одлуку о томе да ли се захтјев запосленог одобрава или одбија. Стога је одговорност старјешине органа у овом дијелу велика.

11. Које су кључне активности процеса дигитализације?

Влада Црне Горе је посвећена дигиталном развоју и модернизацији јавне управе. Примјена информационих технологија, интероперабилност, електронска управа, отворени подаци представљају основе за унапређење рада јавне управе, даљу модернизацију и транспарентност њеног рада, као и повећање ефикасности и квалитета њених услуга. 

Тренутно се одвија више активности у Црној Гори, са циљем да се сви системи консолидују и омогући грађанима и привреди да добију квалитетну и брзу услугу од стране јавне администрације и на тај начин смање бизнис баријере.

Посебно је значајно заокруживање нормативног оквира у области дигитализације јавне управе, али и унпаређење дигиталне инфраструктуре која представља кључни сегмент процеса дигитализације.

Нови Закон о електронској управи чија примјена је почела почетком 2020. године уређује законски оквир за сигурну и ефикасну електронску управу која је окренута грађанима и привреди. Нови Закон о електронској управи додатно уређује област електронске управе у Црној Гори, а крупан корак ка ефикаснијој и бржој управи је могућност да грађани и привредна комуницирају са јавном управом у било које вријеме и са било којег мјеста.

Поред Закона о електронском документу, Закон о информационој безбиједности, Закон о електронској идентификацији и електронском потпису, Закон о управном поступку, Закон о заштити података о личности, Закон о слободном приступу информацијама, Закон о административним таксама, Закон о личној карти и др. чини правни оквир електронске управе.  На овај начин заокружен је правни оквир и стварају се предуслови за даљи развој електронске управе, како на државном, тако и на локалном нивоу.

12. Шта је еДМС?

еДМС је модерни систем за електронско управљање и архивирање докумената који се имплементира од 2011. године у министарствима Владе Црне Горе. Имплементацијом система за управљање документима повећава се ефикасност, смањују трошкови, обезбјеђује усаглашеност са прописима, побољшава ниво услуге и штити животна средина.

Преко еДМС система за електронско управљање и архивирање докумената до сада је евидентирано преко 550 хиљада предмета и скоро милион докумената и укључено 20 институција и укупно 2 500 корисника.
Захваљујући еДМС систему за електронско управљање и архивирање докумената, повећава се ефикасност институција, јер запослени не морају да траже документа по регистраторима и губе вријеме у тражењу информација и докумената по мрежним фајл серверима, већ из различитих организационих јединица или локација приступају истим информацијама преко својих компјутера.
Такође, рад без папира смањује трошкове складиштења папирне документације, папира, тонера и фотокопирања, те доприноси заштити животне средине и подизању еколошке свијести у јавној управи.
Управљање документима смањује и елиминише потрошњу папира и отпада. ,,Греен ИТ” је област која спада у топ десет технолошких трендова који могу бити испоштовани примјеном управљања документима.

13. Ста су отворени подаци?

Отворени подаци су слободно доступни подаци у отвореном формату, приступачни заинтересованим странама, машински читљиви и прилагођени за поновну употребу. То су  подаци који су доступни на интернету и који се могу поново употријебити у сврху различиту од оне за коју су настали. Они представљају основе за унапређење рада јавне управе, даљу модернизацију и транспарентност њеног рада, као и повећање ефикасности и квалитета њених услуга. 

14. Како се могу поново употријебити отворени подаци?

Поновна употреба података подразумијева могућност преузимања, дистрибуције, прилагођавања, повезивања са другим подацима, интегрисања у пословне процесе, производе и услуге и др. Њиховим објављивањем у отвореном формату подаци постају доступни ширем кругу корисника. Због тога је објављивање података у формату који омогућава поновну употребу од изузетног значаја за транспарентност рада јавног сектора. Они се објављују у машински читљивом формату који је могуће рачунарски обрађивати и анализирати.

15. На којим порталима се могу добити електронске услуге?

Портал еУправе www.еуправа.ме пружа електронске услуге (еУслуге) и информације за грађане и привреду и на неки начин представља електронски шалтер државне управе. За разлику од “обичне”, путем еУправе грађани могу да приступе информацијама без директног контакта и одласка на шалтер, а сајт је прилагођен и за коришћење путем мобилних телефона, те могу добити услугу било када и са било ког мјеста, 24 сата, седам дана у недјељи, током викенда и празницима.

16. Колико портал еУправе има услуга?

На порталу је тренутно доступно 596 услуга. Понуђене услуге су у надлежности 52 институције, од чега је 187 електронских, а 409 информативних услуга.

17. Које су најкоришћеније услуге на порталу еУправа?

Неке од најкоришћенијих услуга су: подношење захтјева за извод из казнених и прекршајних евиденција, пријаве за полагање стручног испита у државним органима, те пријава за студентски кредит. Такође, на порталу еУправе може се обавити више услуга из области образовања: поднијети захтјев за издавање лиценце за рад ауто школе, захтјев за издавање лиценце за рад предшколске установе, као и захтјев за издавање сагласности на програме и пројекте невладиних организација.

Истраживачи и научни радници у Црној Гори имају могућност да преко портала еУправе поднесу захтјеве за суфинансирање различитих истраживања које организује Министарство науке. Привредници, такође, преко портала еУправе могу да користе услугу за подношење захтјева за достављење података из прекршајне евиденције и захтјева за достављање података из казнене евиденције Министарству правде. 

Такође, преко портала еУправе може се поднијети захтјев за издавање потврде о резидентности у пореске сврхе, захтјев за издавање увјерења о измиреним свим обавезама по основу пореза и доприноса за обавезно социјално осигурање, те друге услуге у надлежности Пореске управе. 

18. Шта је еДемократија?

Грађанска партиципација, односно учествовање грађана у друштвено-политичким процесима, с разлогом се сматра једним од основних индикатора степена развоја демократског друштва и једним од основних чинилаца сваког демократског политичког система.

еДемократија представља процес демократизације који се у ери дигиталног доба не може се раздвојити од процеса развоја електронске управе. Захваљујући информационо комуникационим технологијама пружају се квалитетни алати за директну укљученост и учешће грађана у друштвеним догађајима, те доприноси квалитенијем формирању мишљења грађана, као и повећању транспарентности политичких процеса.

еПартиципација је учешће грађана у неком друштвеном процесу, доношењу одлука битних за њихов живот и живот заједнице, као и услугама у заједници и преузимање одговорности како у самом процесу реализације, тако и у односу на резултате. То је најнеопходнији услов демократије и цивилног друштва.

19. Који су механизми еДемократије?

Механизми еДемократије су сервиси  еПартиципација www.еуправа.ме/епартиципације и еПетиције „Глас грађана“ www.епетиције.гов.ме. 

Путем сервиса еПартиципације грађани могу активно да учествују у креирању закона и стратешких докумената, давањем коментара, иницијатива и сугестија у процесу консултација заинтересоване јавности и јавних расправа, док сервис еПетиције ,,Глас грађана'' служи за подношење петиција за иницијативе у надлежности Владе Црне Горе за чије разматрање је потребно 3 000 гласова.

20. Како грађани могу поднијети петицију?

Да бисте поднијели или потписали електронску петицију, треба да будете држављанин Црне Горе са биометријском личном картом или страни држављанин са сталним настањењем у Црној Гори и личном картом за странце.

Петиције се подносе врло једноставно у три корака: уносе се лични подаци, назив и текст петиције и бира надлежно министарство. 

Уколико је корисник исправно унио своје податке од система добија емаил са детаљним информацијама о петицији која је „кандидована“, као и информацијама о процедури која слиједи у процесу валидације петиције.

21. Како грађани могу учестовати у јавним расправама о стратешким документима?

Унапријеђени систем еПартиципације-електронски сервис за јавне расправе о стратешким документима и законим које доноси Влада Црне Горе, на Порталу еУправе (хттп://www.еуправа.ме/епартиципације), у функцији је од 18. марта 2019.

Путем овог сервиса грађани могу активно да учествују у креирању закона и осталих стратешких докумената, а могу и износити мишљења и ставове у јавним расправама. Овај систем објезбјеђује проактивно учешће грађана у друштвеним процесима и доношењу одлука битних за њихов живот и живот друштвене заједнице. 

22. Ста је управни поступак?

Управни поступак је скуп процесних правила по којима поступају јавноправни органи, кад непосредно примјењујући прописе, одлучују у вези доношења управних аката и предузимају друге управне активности у управним стварима. Циљ вођења управног поступка је остваривање заштите права и правних интереса физичких и правних лица или других странака, као и заштита јавног интереса. Овај циљ се остварује кроз примјену процесних правила, од стране овлашћеног службеног лица, када одлучује о остваривању права, обавеза лили правног интереса странака у управном поступку. Циљ управног поступка је истовремено и заштита јавног интереса, које по службеној дужности штити овлашћено службено лице када примјењује правила поступка. 

23. Шта је ГСБ?

ЈИСЕРП или популарније ГСБ  је јединствени информациони систем за електронску размјену података преко којег органи, односно други субјекти размјењују податке из електронских регистара које воде и информационих система којима управљају у складу са законом. 
Министарство јавне управе у сарадњи са УНДП-ем, а уз финансијску подршку Европске уније, је  радило на успостављању јединственог информационог система за електронску размјену података који се популарно назива ГСБ и скраћено ЈИСЕРП.

Овај јединствени информациони систем за електронску размјену података омогућава да органи, односно други субјекти размјењују податке из електронских регистара које воде и информационих система којима управљају. 

Захваљујући овом систему неће бити потребе да грађани и привреда доносе потврде и документа које издају други органи државне управе, јер ће се подаци размјењивати по службеној дужности сходно Закону о управном поступку. На овај начин се  штеди вријеме и новац грађана који више не морају да лично доносе разне врсте потврда као доказ да су уписани у неки регистар или слично.